Нове идеје

Да, примарна идеја вођења овог блога била је продаја одавно тканих покривача и миљеа. Ипак, мени се лично допао овај дезен као и само блоговање па ми је на памет пало да сама израдим неке производе.

На жалост, не познајем уметност ткања нити неког ко би ме научио истој па сам се определила за нешто једноставније.

Користићу конац и вуну за израду новчаника, торбица и још неких аксесоара који ће се одмах по изради наћи у нашој онлајн продавници.

За сада је само план у питању. Од плана се и креће. А на лето посећујем Турску и набавићу неке њихове тканине и идеје и прелазим на ствар 🙂

Хеклани накит

Сурфовањем по интернету случајно сам наишла на нешто што ме је јако одушевило и привукло моју пажњу а верујем да ће и вашу.

У питању је ручни рад госпође Мариоре Живковић. Али то није било какав рад. Шта више, врло је јединствен и симпатичан. У питању је хеклан накит који можете и купити на њеном сајту.

Верујем да јој је потребно доста времена и труда за израду овако нечег али се стварно дивим њеној оригиналости и верујем да све ради с љубављу јер производи одају такав утисак.

Ово је огрлица плаве боје, а такође можете купити идентичну и у розе и црвеној боји. Ово није ни мали део њеног асортимана па вам препоручујем па посетите „Хеклотеку“ и сами изаберете нешто по свом укусу.

Миље

Сећате ли се оних белих „покривача“ за телевизор?

Углавном су хеклани од белог конца, тањег или дебљег и могу се држати и на столу или столици зависно од своје величине. Хеклају се на оносву претходно израђених шема.

Доста је стрпљења и вештине потребно за израду овакве врсте производа.

Миље се и данас врло лепо може уклопити у кухињи или дневном боравку. Ево и примера:

И од мене можете набавити миље уколико већ немате а желите њиме декорисати свој дом. То ћете урадити кликом на продавницу.

Ускоро ћу поставити још неке производе ове врсте. 🙂 

Етно села

Етно села у Србији изграђена су у циљу развијања домаћег туризма. Многи страни и домаћи посетиоци долазе не би ли сазнали више о култури и начину живљења у Србији у претходном миленијуму.

Већина туристичких агенција нуди аранжмане за посету ових села али свакако их можете посетити и сами, сопственим превозом.

Етно села се налазе углавном на ненастањеним подручјима па је и природа нетакнута а ваздух свеж и незагађен. Места су мирна и одлична за одмор.

У Србији најпознатија етно села су: Гарашке брезе(Аранђеловац), Латковац(Александровац), Галетово Сокаче(Горњи Милановац), Дивљаковац(Аранђеловац), Сунчана Река(Лозница), Дрвенград(Мећавник) Моравски Конаци(Велика Плана), Станишићи(Бијељина) и друга

Свакако, неко од ових села одличан је избор за одмор и сазнање о старој српској култури и обичајима па препоручујем свима да уколико имају прилику да посете неко етно село, никако не оклевају.

Слика 1) Етно-село Коштунићи са купалиштем

Дрвенград

Дрвенград је етно-село у Србији код Мокре Горе у Златиборском округу. Дрвенград је смештен на размеђи Златибора и Таре.

Основано је и изграђено на брду Мећавник по замисли филмског редитеља Емира Кустурице за потребе снимања филма „Живот је чудо“

Ја сам Дрвенград посетила на екскурзији у осмом разреду и много ми се свидео. Сећам се улице Новака Ђоковића и фигуре Џонија Депа. Кућице су дрвене па је по томе град и добио назив. Одрађене су тако да изгледају као да је неко ту давно живео а у ствари није нико никад. Ово је савршено место за одмор и младих и старих. Природа је нетакнута, поглед невероватан. Људи су веома љупки и врло често можете срести господина Кустурицу и он ће врло радо причати и сликати се са вама.

Овде можете купити и разне етно творевине а можете их видети и заједно уклопљене у малим дрвеним кућицама.

Етно мрежа

Етно мрежа представља струковну организацију жена које се баве производњом традиционалних рукотворина, осмишљеног дизајна и у луксузном паковању, према прописаним стандардима квалитета. Настала је у мају 2005. године, уз подршку USAID-а, са циљем очувања старих и заборављених техника израде рукотворина (одевних предмета, сувенира и програма за ентеријер), и оспособљавања и организовања жена за тржишну производњу. Пројекат Етно мреже представља јединствену иницијативу којом се производња рукотворина у Србији оживљава као перспективна, али недовољно развијена привредна активност која пружа могућност за економско оснаживање и самозапошљавање жена.

Етно мрежа данас реализује активности на очувању културног наслеђа које подржавају ресорна министарства Републике Србије, републичке институције, одабране локалне самоуправе и страни донатори. Као национално удружење произвођача рукотворина, обухвата више од петсто жена из свих крајева Србије, које су организоване као задруге или удружења, и усмерене на стварање добро осмишљених и уникатних производа.

Етно мрежа је дала значајан допринос промоцији туризма и позитивног имиџа Србије, што је адекватно вредновано стручним признањима, од којих је најзначајнија Прва награда за етно- и еко-туризам на 29. Сајму туризма у Београду 2007. године, у конкуренцији 750 излагача.

Мисија Етно мреже је едукација жене и младих за тржишну производњу рукотворина. У циљу очувања традиционалних техника израде рукотворина и културног наслеђа Србије, Етно мрежа у сарадњи са релевантним државним институцијама, пружа обуку, извор прихода и стручну помоћ произвођачима рукотворина, и гради линију модерних и ексклузивних производа заснованих на српској традицији.

• Очување културног наслеђа Србије и традиционалних техника у изради рукотворина
• Проширивање знање и способности великог броја произвођача рукотворина у циљу повећања квалитета и продаје традиционалних српских рукотворина,
• Обогаћивање туристичке понуде Србије кроз осмишљавање уникатног сувенирског програма,
• Развијање робне марке и пласмана производа,
• Могућност самозапошљавања и остваривања прихода за произвођаче рукотворина,
• Залагање за пореска ослобођења, подстицаје и субвенције за произвођаче рукотворина,
• Организација група у привредне субјекте.

Преузето са сајта Етно мреже

Етно стил „демоде“ или не?

Многи пријатељи су ми на стварање овог блога дали коментаре: „Где ћеш то старинско, ко ће то да ти купи“, „Боље прави нешто друго то никоме не треба“, „Шта ће људима ти ћилими кад има толико лепих тепиха“… Ја сам им захвална на искреном мишљењу али бих рекла да се не слажем са њима и овим чланком планирам да разбијем предрасуде о том „старинском“ стилу.

Етно шаре су веома апстрактне. Самим тим, можете их уклопити уз много различитих боја, дезена и било који комад намештаја. Врло лепо иду уз животињске и геометријске принтове, и запамтите – што шареније, то боље.
Уколико се одлучите да ставите ћилим на под, велики број шарених јастука биће пун погодак.
Такође, није лоша идеја ни окачити ћилим на зид.

Етно ћилими одличан су избор за уређење кућне библиотеке због великог броја дрвених полица као и дрвених подова и столова. Овај стил због бројних шара и боја уклапа се уз једноставност дрвета. Такође, уколико вам је ваш дневни боравак постао монотон и бездушан и уколико желите неке промене које ће вам осветлити просторију и дати јој позитивног духа, етно елементи у виду јастука, покривача, па и ћилима, савршен су и јефтин избор за декорацију ентеријера.

Уклапањем ових елемената у своје савремене домове, свој модеран намештај претворићете уједно и у српско дело и показати јединственост и лепоту наше културе и ручног рада наших бака!